Prazna korpa

Bulevar dr. Zorana Đinđića 44a, 11070 Novi Beograd. Tel: +381 11 311 0316


Promena jezika / Change language

Veljko Đurđević

  • Rođen je 1981.godine.
  • Diplomirao 2005. na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Momčila Antonovica, gde je kao jedan od naboljih i najtalentovanijih studenata imao stipendiju Akademije.
  • Izlagao je na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
  • Od značajnijih: u Miler galeriji u Sinsinatiju, Paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, Muzeju Gornji Milanovac i u Kulturnom centru “Monca” u Italiji.
  • Njegove slike nalaze se u privatnim kolekcijama u Srbiji, Engleskoj, Sjedinjenim američkim državama, Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji…
  • Član je Udruženja likovnih umetnika “Esnaf” a odmah po diplomiranju primljen je u Udruženje likovnih umetnika Srbije.
  • Živi i radi u Beogradu.
  • Nenametljivo, skromno i bez pompe kako je i primereno za sam početak, mladi beogradski slikar Veljko Đurđević prvom samostalnom izložbom stavlja do znanja da je ozbiljan u nameri da stil i način rada za koji se opredelio prikaže kao istinski stvaralački proces, pre nego kao demonstraciju veštine za opsenivanje. Jer mladi Đurđević je i ranije, još u vreme studija, pokazao da ne želi da bude puki majstor-kopista ili podražavalac velikih imena našeg i svetskog realizma. Tada je shvatio da ako želi ozbiljno da se bavi slikarstvom, mora dve stvari da ima na umu – da stalno misli i posmatra. Kada je Đurđević sa uspehom savladao potreban nivo školskog znanja, samouvereno je prešao na samostalan rad i nastavio još jačim tempom. Rezultat su radovi koje je odabrao za svoje prvo javno predstavljanje.

    Već na prvi pogled se vidi da Đurđeviću talenat ne manjka. Vidi se takođe i da ima znanja i volje da napreduje. U svetlosti i materiji vrlo je ubedljiv, dok mu je crtež siguran i besprekoran. Svoje crtačko i slikarsko umeće gradio je na dobrim temeljima. On ne krije da su mu uzori bili veliki majstori evropskog slikarstva od epohe renesanse sve do realizma XIX veka. Veći uzori, međutim, bili su mu srpski slikari realisti Đorđe Krstić, Uroš Predić i najviše Paja Jovanović. Učeći na njihovim delima što ih je netremice i po nekoliko putao posmatrao i zagledao u Narodnom muzeju, dopunjavao je svoj studentski skicen-blok dragocenim zabeleškama koji su mu pomogli da ovlada azbukom realizma na najbolji moguči način, u direktnom susretu sa umetničkim delom. Nastavio je potom radeći skice i studije po prirodi, figure, akta, portreta, pejzaža, služeći se povremeno fotografijom kao predloškom. Kada je dostigao potreban nivo ubedljivosti slikane materije, ambiciozno i sa puno poleta približio se realizmu velikih ruskih peredvižnika, što je bio krupan korak dalje. I upravo je u peredvižnjičkim pejzažima Đurđević pronašao podsticaj za svoj ciklus pejzaža koji čine okosnicu ove izložbe. U delima Šiškina, Rjepina, Vereščagina i dr., pronašao je onaj likovni kvalitet koji je poistovetio sa lepotom živopisnih predela Srbije. Znao je da nebo nad ruskim tajgama ne može biti isto kao nebo nad šumadijskim poljima i planinama. Zato su motivi Rajca, Mokre Gore, Rzava, Prokletija, suvoborskih livada, i dr. slikani dušom istinskog zaljubljenika mladog čoveka koji zna svoje korene, gde pripada i šta mu je dužnost da kao slikar ostavi za sobom. Gde je veza sa podnebljem, tu je i veza sa ljudima podneblja, a sve to zajedno čini celinu koju Đurđević slikarski oblikuje prema svim pravilima realističke estetike.

    Veljko Đurđević je svoju darovitost, strpljenje i veru podredio principima besprekornog realizma koji je za njega ono najvrednije što se u slikarstvu može ostvariti marljivim i poštenim radom. Da bi potisnuo u sebi uobrazilju, a fantaziju, viziju ili imaginaciju sveo na onu meru koja ne preti da poremeti utemeljen red stvari u njegovom slikarskom svetu, Đurđević je upravo upornim radom stigao do onog nivoa perfekcionizma koji ga već sada stavlja u ravnopravan odnos sa ovdašnjim realistima, bilo da su oni magičnog, poetskog, fantastičnog ili hiperrealonog usmerenja. S druge strane, potrebna je i izvesna doza samokritičnosti i znatiželje kako bi ispitao ili stavio na probu svoju stvaralačku prirodu. Drugo je pitanje, pak, u kojoj meri će to presudno uticati na dalji razvojni put. S obzirom da je u pitanju radoznao i darovit mladi čovek, za očekivati je da će nastaviti ovaj uzlet kako bi došao do željenog cilja. Kako je tek startovao, da bi došao do cilja potrebno je da bude koliko vredan, toliko uporan i hrabar.

PRATITE NAS NA FACEBOOKU

MAILING LISTA

Unesite svoje podatke i pritisnite na "Prijavi se" kako biste dobijali obaveštenja o redovnim akcijama.

GOOGLE PLUS